CRESCO Adria је представио анализе ризика, смернице за планирање и планове прилагођавања. Они показују где су важни врућина, поплаве и загревање мора – али нису налог за градњу нити гаранција заштите.
Пројектни циљеви постали су конкретни резултати планирања
Интеррег пројекат CRESCO Adria представио је 15. септембра 2026. на Ријеци завршни биланс. Од априла 2024. седам партнера из Хрватске и Италије радило је на климатски отпорнијем планирању обале, под вођством Економског факултета Универзитета у Ријеци. Укупан буџет износи 1.928.010,59 евра.
Представљене су анализе ризика и рањивости, заједнички показатељи отпорности, дигитални алат за визуелизацију, стратешке смернице, обуке и локални планови прилагођавања за Цриквеницу и Сали. Пројекат формално траје до 30. септембра.
Цриквеница мора заједно да посматра реку, море и пљускове
Јавно доступан извештај за Цриквеницу као посебно осетљиве на обалне, речне и бујичне поплаве описује центар и ушће Дубрачине. Снажно изграђене површине загревају се знатно више од зелених; картографисане разлике површинске температуре местимично прелазе десет степени.
Ту су и ризици од екстремног времена, шумских пожара и последица по туризам. Анализа је, међутим, изричито нацрт и углавном се ослања на постојеће студије и скупове података. То није нова свеобухватна мерна кампања CRESCO нити актуелно упозорење на поплаву.
Сали показује зашто два зимска мерења не објашњавају целу годину
За Сали је пројекат испитао заједничко оптерећење морске средине због загревања и аквакултуре. Две теренске кампање у јануару и фебруару 2026. у зимском периоду нису пронашле јасно погоршање воденог стуба само због испитиваног рибогојилишта.
Седименти близу постројења ипак су показали знаке органског накупљања. Ризик при дну оцењен је као умерен до повишен и може бити већи у топлијим годишњим добима. Зато извештај препоручује мерења у касно пролеће, лето и рану јесен, као и детаљнија испитивања седимента, бентоса и струјања.
Површина мора се загрева, али тренд не замењује локално мерење
Сателитска анализа подручја око Салија, након уклањања сезонског утицаја, показује раст температуре површине мора од око 0,26 степени по деценији. То је дугорочан регионални тренд, а не температура воде на одређеној плажи одређеног дана.
Једнако би било погрешно тврдити да су зимске кампање генерално доказале да аквакултура није проблем. Оне пре показују где још нема довољно података и које сезоне треба додати за поуздану оцену.
Дигитални алат треба да пренесе ризике у просторно планирање
Заједнички показатељи и алат за визуелизацију треба да помогну планерима да просторно повежу врућину, поплаве, ерозију и друга оптерећења. Из тога могу настати приоритети за зелене површине, уклањање непропусних подлога, заштиту обале, одводњавање или додатна испитивања.
Јавно доступну адресу алата до закључења текста није било могуће пронаћи. Ни коначни локални планови прилагођавања у библиотеци пројекта још нису били повезани као потпуни документи за преузимање. Потврђени су њихова израда и представљање, не и општа доступност на интернету.
План прилагођавања још није општински налог за градњу
Није јавно доказано да су град Цриквеница и општина Сали већ формално усвојили планове. За појединачне мере недостају и финансирање, дозволе, тендери и рокови.
Из пројекта зато не сме да се изводи гаранција против поплава и ерозије нити тврдња да ће оба места сада бити физички заштићена. Резултати дају стручну основу. Да ли ће и како ући у локално просторно планирање и улагања, одлучиваће се у следећим корацима.
За путнике је ово превенција, а не ново затварање
CRESCO Adria не пријављује актуелну евакуацију, затварање плаже или луке. Анализе се односе на дугорочно планирање и бољу припрему за ризике који на јадранској обали могу постати чешћи или интензивнији.
За конкретан дан путовања и даље су меродавни временска упозорења, локалне информације о саобраћају и купању и упутства надлежних. Вредност пројекта је у позадини: градови и острвске општине добијају заједнички језик за прилагођавање данашњих грађевинских и просторних одлука будућим условима.
Стање чињеница
Извори и стање података
Извори потврђују чињенице. Савети за планирање и препоруке су уредничке процене Golden Beach-а.
- CRESCO Adria – Climate RESilient COastal planning in AdriaticInterreg Italy–Croatia · трајање пројекта 2024–2026; проверено 26. септембра 2026.трајање, буџет, партнери, циљеви и заједнички резултати
- CRESCO Adria Final ConferenceInterreg Italy–Croatia · 15. септембар 2026; проверено 26. септембра 2026.завршна конференција и представљање резултата
- CRESCO Adria: klimatski rizici i jadranska obalaУниверзитет у Ријеци · 17. септембар 2026; проверено 26. септембра 2026.резултати, планови за Цриквеницу и Сали, алат, смернице и обуке
- Održana završna konferencija projekta CRESCO AdriaЗавод за просторно уређење Приморско-горанске жупаније · септембар 2026; проверено 26. септембра 2026.званични завршни биланс, дигитални алати, смернице и локални планови прилагођавања
- Reports on observed climate change impacts – CrikvenicaCRESCO Adria / Interreg Italy–Croatia · 2026; проверено 26. септембра 2026.статус нацрта, основа података и ризици од врућине, поплава, обалних утицаја и екстремног времена
- Reports of observed climate change impacts – SaliCRESCO Adria / Interreg Italy–Croatia · 2026; проверено 26. септембра 2026.зимске кампање, знаци у седименту, загревање мора, процена ризика и препоручена накнадна мерења
